There is no part or complete translation available for this page. Close this dialogue to see the original text.

fra2

Često smo svedoci života u kojem se, nažalost, iz nemilih i ružnih događaja izrode prilike izvrsne saradnje i prijateljstva. Prilike koje nam omogućavaju da stvaramo lepšu i vedriju budućnost. Gospodin Radojko Maksić je danas jedini živi istraživač koji je bio teško ozračen u akcidentu 1958. godine u Institutu za nuklearne nauke “Vinča”, a operisan u Francuskoj, kao prvi čovek u svetu kojem je izvršena transplantacija koštane srži.

Ovakvi se slučajevi često dešavaju u susretu sa nepoznatim pojavama, a u velikoj žeđi za znanjem. U velikim istraživačkim poduhvatima.  To je jedna od cena napretka civilizacije. I cena napretka istraživanja u Vinči.

fra1

Četvrtak, 25. oktobar naš Institut je posvetio otkrivanju spomen-ploče u znak sećanja i zahvalnosti na francuske građane koji su pokazali neizmernu hrabrost i humanost dajući svoju koštanu srž petorici srpskih istraživača. Obeležavanju ovog događaja prisustvovali su ambasador Republike Francuske, Njegova ekselencija Frederik Mondoloni, g. Radojko Maksić, Prof. Tibor Sabo, pomoćnik ministra za nauku i naši istraživači koji imaju saradnju sa francuskim naučnim institucijama.

“Posle jednog akcidenta koji je bio za žaljenje, bili smo svedoci lepe priče o solidarnosti i prijateljstvu između Francuske i Srbije i primeru izvanredne hrabrosti kako naučnika iz Srbije koji su bili ozračeni, tako i njihovih donatora Francuza”, izjavio je Mondoloni.

fra4

Donatori-heroji, koje nikada ne treba zaboraviti, su: Odit Dragi, Rejmon Kastani, Marsel Pabion, Alber Biron i dr Leon Švarcenberg.

Ostaćemo zauvek dužni profesoru i onkologu Žoržu Mateu, koji je sa svojim timom iz bolnice “Marija Kiri” prvi put u istoriji izveo složenu operaciju presađivanja koštane srži, čime su spašeni životi petoro ozračenih.

Osvrnuvši se unazad, direktorka Instituta za nuklearne nauke “Vinča”  Milica Marčeta Kaninski istakla je da spomen-ploča treba uvek da nas podseća da nauka, kao i humanost, nemaju granice.

fra3