Logovanje


Institut za nuklearne nauke „Vinča“              Univerzitet u Beogradu

O biblioteci

Biblioteka spomenikBiblioteka Instituta za nuklearne nauke Vinča postoji koliko i sam Institut, koji je osnovan 1948. godine. Popunjavanje fonda knjiga, časopisa, enciklopedija, rečnika, zbornika apstrakata je započeto kada je osnivač Instituta, naš proslavljeni naučnik, profesor Pavle Savić te iste 1948. godine obezbedio stotinak knjiga iz Francuske. Danas je broj knjiga u fondu preko 35500. Najstarija knjiga koja se nalazi u Biblioteci Instituta Vinča je „Phylosophiae Naturalis Principia Mathematica” Isaka Njutna koja je štampana 1723. godine. Biblioteka poseduje i oko 1550 naslova časopisa iz oblasti fizike, hemije, biologije, elektronike, metalurgije i keramike, nuklearne tehnike, mašinstva i energetike, a poseduje i opšte i popularne časopise. Najstariji broj časopisa datira iz 1874. godine (Annalen der Physik). Nabavna dinamika Biblioteke se usklađuje sa potrebama istraživača i realizuje se preko Saveta korisnika biblioteke, tela koje pripada Naučnom veću Instituta. Biblioteka je učestvovala u izdavaštvu Instituta tako što je deo uredništva bio u tri tekuća naučna časopisa (dva od njih su stekla načni karakter, tj. nalaze se na ISI listi: Thermal Science i Nuclear Technology and Radiation Protection).

 

Početkom devedesetih godina započeto je samostalno obezbeđivanje elektronske baze podataka: Current Contents izdavača Institute for Scientific Information iz Filadelfije, USA; neka od ovih izdanja, koja su se nabavljala od 1965. godine, Biblioteka je jedina imala u zemlji, prvo na disketama, a od 1995. godine i na kompakt diskovima. Dalji prelazak na automatsku obradu je nastavljen 1995. godine, od kada Biblioteka koristi elektronski katalog knjiga rađen u programu za bibliotečko poslovanje PERGAM, a od 2006. je uključena u sistem uzajamne bibliografske kataloške baze – COBISS.

 

Od 1999. godine u biblioteci Instituta se nalazi i nacionalni INIS (International Nuclear Information System) centar u kojem se obrađuju bibliografske jedinice (radovi iz domaćih časopisa i saopštenja sa domaćih konferencija), a zauzvrat imamo pristup INIS bazi podataka pri Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju u Beču (IAEA). Pomenuta baza sadrži preko 3,5 miliona bibliografskih jedinica ipokriva radove iz časopisa, ali i sa konferencija, iz članica INIS-a (128 zemalja i 24 organizacija), i to u punom tekstu iz oblasti miroljubive primene nuklearne energije. Pristup bazi, kao i njeno pretraživanje, ostvaruje se preko Interneta od 2010. godine i potpuno je besplatno.

 

Biblioteka ostvaruje blisku saradnju sa većinom sličnih biblioteka, a posebno sa Univerzitetskom bibliotekom u Beogradu „Svetozar Marković” (UBSM) koja je i matična biblioteka Biblioteci Instituta Vinča. Biblioteka za svoje korisnike ima slobodan pristup celokupnom fondu UBSM na osnovu kolektivnog članstva koje se obnavlja na godišnjem nivou. Preko sistema SUBITO, takođe pri UBSM, redovno ostvarujemo međubibliotečku pozajmicu časopisa i knjiga sa inostranstvom za naše istraživače. Sa Referalnim centrom Biblioteke Matice Srpske u Novom Sadu održavamo redovnu saradnju, iz koje je 2004. godine proistekao zajednički projekat „Citiranost radova 148 doktora nauka - istraživača Instituta za nuklearne nauke Vinča prema bazi Science Citation Index”. Veoma blisku saradnju Biblioteka Instituta Vinča ima i sa Odeljenjem za naučne informacije Narodne biblioteka Srbije. Tačnije, preko Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KOBSON) dostupno nam je 35000 naslova naučnih i stručnih međunarodnih časopisa u elektronskom obliku kao i 90000 knjiga u punom tekstu (System Ebrary). Većina istraživača Instituta ima lozinke za pristup ovim servisima i za rad od kuće.

 

U Biblioteci su trenutno angažovana 2 + 2 bibliotečka radnika (osamdesetih godina prošlog veka ih je bilo 12) koji svakodnevno opslužuju preko 400 istraživača. Bibliotekari se redovno usavršavaju na brojnim stručnim kursevima iz bibliotečke informatike. Biblioteka ima svoj link na sajtu Instituta Vinča, i opremljena je odgovarajućim brojem računara, štampača, skenera, fotokopir aparatom, kao i brzom Internet vezom preko Računarskog centra Univerziteta u Beogradu.

 

 

Detaljnije o istorijatu Biblioteke:

 

 

Biblioteka je sastavni deo Instituta od prvih dana njegovog postojanja. Početak njenog formiranja je bio skroman, ali se tokom prvih dvadeset godina rada sadržaj fonda toliko obogatio, da je Biblioteka Instituta postala najveća naučno-stručna biblioteka specijalizovana za oblast nuklearnih nauka.

 

Prve knjige i časopise su u Biblioteku doneli, sakupili ili za nju nabavili (i time postali njeni osnivači) profesor Pavle Savić i jedan od njegovih prvih saradnika, dr Aleksandar Milojević. Profesor Savić je dao i plan za zgradu (stariji deo današnje glavne zgrade Biblioteke) u čije je tri prostorije, kada je gradnja bila završena, 1949. godine preneseno nekoliko stotina knjiga iz Fizičke laboratorije; tada je zaposlen i prvi službenik za stručni rad u Biblioteci.

 

U fondu se nalazi niz knjiga starijih izdanja, objavljenih početkom ovog veka. Najstarija knjiga u Biblioteci je Njutnovo delo PHILOSOPHIAE NATURALIS PRINCIPIA MATHEMATICA. Ova knjiga, izdata u Amsterdamu 1723. godine, dobivena je kao poklon profesora Pavla Savića povodom proslave dvadesetogodišnjice rada Instituta 1968.godine.

 

Prvi časopis zaveden je u knjige inventara Biblioteke 28. jula 1949. godine. To je bio The Physical Review iz 1922. godine, vol. XIX, sa nizom drugih svezaka ovog časopisa iz 1922, 1923. i 1924. godine. Najstariji primerak časopisa u Biblioteci, Annalen der Physik und Chemie, J.C. Poggendorf - Jubelband, izdat je u Lajpcigu 1874. godine.

 

Dvadeset godina posle osnivanja, u 1968. godini, u srazmeri sa razvojem istraživanja u Institutu, Biblioteka prima 596 časopisa različitih po naslovu i oblastima. Od njih je na 474 strana i 33 domaća časopisa bila pretplaćena, a 81 strani i osam domaćih primila je na osnovu razmene za Bilten Instituta.

 

Najveći broj časopisa nabavljan je 1980. i 1990. godine: 918, odnosno 793 različitih naslova časopisa. Među njima su se mogli naći časopisi koje je Biblioteka primala od prvog broja, kao i prvi brojevi najnovijih izdanja. Do velikog smanjenja nabavke sve brže dolazi u sledećim godinama, pa je u 1996. godini broj primljenih časopisa pao na samo 100 (kao u 1952. godini).

 

Pored knjiga i časopisa, koji čine primarne izvore informacija, Biblioteka je nabavljala i veliki broj sekundarnih publikacija i dokumenata - referativne časopise, razne vrste apstrakata, prikaze sadržaja časopisa ("Current Contents"), priručnike, enciklopedije i rečnike - u kojima su dati, sistematski obrađeni i sređeni, izvodi ili podaci iz primarnih publikacija.

 

Prenošenje velikog broja publikacija nacionalnih komisija za atomsku energiju stranih zemalja i knjiga ustupljenih Institutu, (koje su se do tada nalazile u zgradi SKNE- Savezne komisije za nuklearnu energiju) izazvalo je 1963. godine novu krizu u pogledu prostora za smeštaj u Biblioteci. Imajući u vidu specifičnost, obim i vrednost nove, depozitne biblioteke, odlučeno je da se na odgovarajući način prilagode dotadašnje prostorije Medicinske zaštite, pa je Biblioteka dobila i drugu zgradu. Ona se nalazila tačno preko puta prve, glavne, čiji je prostor ponovo postao nedovoljan za smeštaj sve većeg fonda. Poslednje proširenje Biblioteke je ostvareno tokom 1964. i 1965. godine dogradnjom aneksa glavne zgrade, u kome se danas nalaze četiri čitaonice: za referativne časopise (apstrakti), za časopise iz oblasti hemije, biologije i elektronike, kao i jedna radna soba. Ukupan prostor koji Biblioteka od tada zauzima je 960 kvadratnih metara (od toga 295 kvadratnih metara u sporednoj zgradi).

 

Nabavka prvog savremenog aparata za fotokopiranje i umnožavanje 1967. godine je, pored pogodnosti da se u Biblioteci brzo pribavi kopija potrebne publikacije, proširila mogućnost da se na osnovu međubibliotečke razmene, to učini i sa pozajmljenom knjigom. Biblioteka Instituta redovno dostavlja tokom poslednjih deset godina podatke o nabavljenim publikacijama Univerzitetskoj biblioteci, Narodnoj biblioteci Srbije i Jugoslovenskom bibliografskom institutu. Dugo je trajala i saradnja sa bibliotekom Doma sovjetske kulture u Beogradu (danas: Ruskog doma), koja je predusretljivo pozajmljivala ili nabavljala niz publikacija za koje su se interesovali istraživači Instituta.

 

Organizacija i način rada Biblioteke su određeni odgovarajućim pravilnikom, usklađenim sa Pravilnikom o radu visokoškolskih biblioteka, kojim se, između ostalog, ustanovljava Savet korisnika Biblioteke. Rad i funkcije ovog Saveta precizno su regulisani Poslovnikom o radu Saveta korisnika Biblioteke. Savet korisnika upravlja radom Biblioteke, a čine ga predstavnici istraživača iz pojedinih naučnih oblasti i upravnik Biblioteke, koji rukovodi Bibliotekom. Prvi ovakav savet obrazovan je 1964. godine. Savet korisnika Biblioteke donosi osnovna pravila za rad Biblioteke, kao što su: Pravilnik o načinu korišćenja bibliotečkog materijala, godišnji program obnove fonda (naročito nabavke stranih þasopisa), kao i plan nabavke tehniþke opreme neophodne Biblioteci. Savet takođe razmatra sve primedbe u vezi sa radom Biblioteke i njenim unapređenjem. Materijalna osnova za rad Biblioteke obezbeđuje se iz zajedniđkih sredstava Instituta na osnovu priliva sredstava iz pojedinačnih laboratorija, a u periodu 1994-1996 i za 1998 godinu Ministarstvo za nauku i tehnologiju Srbije delimično je finansiralo nabavku stranih þasopisa (Sistem KOORDI).

 

Poslednjih godina, uz sva materijalna i ostala ograničenja, Biblioteka nastoji da ojača informativnu delatnost uvođenjem savremenih metoda informisanja, stvaranja baza podataka i povezivanjem sa drugim bibliotekama i srodnim institucijama. Tako su u periodu 1993-1995. kupljena tri PC - kompatibilna računara, sada međusobno umrežena i priključena na VINČAnet mrežu. Na taj način se preko postojeće akademske YU Internet mreže mogu koristiti podaci iz centralnih kataloga Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković". U Biblioteci Instituta se od 1996. godine mogu koristiti podaci koje ISI daje kroz Current Contents, za tri naučne oblasti, na CDROM-u, čime je omogućeno brzo pretraživanje ove baze prema željenim odrednicama (naslov članka, autor, ključne reči...).

 

Biblioteka je početkom sedamdesetih godina bila uključena u službu INIS-a (International Nuclear Information System) u ime Instituta, koji je IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) prihvatila kao regionalni centar za Jugoslaviju. Obaveza regionalnih centara je da dostavljaju podatke o radovima objavljenom ili saopštenim u zemlji, sa temama iz oblasti koje INIS obuhvata. Na taj način i radovi iz male zemlje, osuđeni na lokalni značaj zbog jezika na kome su objavljeni, mogu da budu predoćeni široj javnosti. Biblioteka je ove podatke slala prema zadatom uputstvu za ulaz u bazu podataka, uz izvod svakog rada na engleskom jeziku. Od 1997. godine Biblioteka dostavlja podatke povereniku za vezu sa INIS-om, a prima najnovije informacije, štampane kao apstrakti INIS Atomindex ili date na CDROM-u.

 

U najvećem delu svog postojanja Biblioteka je, zajedno sa Prevodilačkom službom i Odsekom publikacija, činila Odeljenje za dokumentaciju u sastavu Instituta.